Kao što smo i obećali, zašli smo malo dublje u podatke koje smo dobili i pokušali da izvedemo neke preciznije zaključke. Za sve koji nisu pročitali prvu analizu, predlažemo da pročitate prvo nju na: https://open-it.rs/60-it-studenata-razmislja-da-napusti-srbiju/.

Ovaj put smo se fokusirali na 4 fakulteta i uporednu analizu između njih: FON, ETF, MATF i RAF. Nije nikakva diskriminacija prema ostalim fakultetima, samo sa ovih imali najreprezentativnije uzorke.

Glavna stvar koja nam je i prošlog puta privukla najviše pažnje je bila spremnost studenata da napuste državu u potrazi za poslom u IT industriji. Na generalnom nivou to je 61% studenata, što je zapravo preko 50% studenata na svakom od fakulteta, a najveći procenat koji planira da napusti državu dolazi (odlazi) sa ETF-a – čak 75,34%. Dodatak na to bi bio da preko 70% studenata sa ova 4 fakulteta volelo da radi u stranoj firmi, odnosno 82,22% sa RAF-a. Značajno manje njih je izrazilo želju da radi u domaćoj IT firmi, odnosno 50% njih sa svakog od fakulteta. Za sada ostaje pitanje, otkud toliko veće poverenje u strane firme i prilike van Srbije.

Što se tiče preduzetničkog duha, iznenadio nas je podatak da najveći deo studenata ETF-a (64,38%) i RAF-a (60%) ima želju da otvori svoju firmu, dok je značajno manji procenat na MATF-u (45,36%) i FON-u (40%).

Studenti sva 4 fakulteta izrazili su veliki afinitet prema konferencijama i okupljanjima vezanim za IT.  63% studenata ETF-a je reklo da posećuje ovakve događaje često ili povremeno, dok je taj broj na preostala tri fakulteta preko 78%.

Možda i najzanimljivija činjenica koju smo primetili je da NIJEDNA osoba nije obeležila Okrenutost ka kupcima kao jednu od bitnih vrednosti! Dosta zanimljiva činjenica, posebno u vremenu kada se sve više i više firmi okreće prema kupcima, a agilne metodologije koje se koriste u većini IT firmi na prvo mesto stavljaju kupčeve potrebe i prioritete.

Što se ostalih vrednosti tiče, ne postoji velika razlika od fakulteta do fakulteta. Glavna razlika postoji kad su u pitanju Pravičnost, gde na svakom fakultetu ima više od 23% kojima je to u top 5 vrednosti, a na RAF-u 8% i Održivost gde na RAF-u ima 20%, a na svim ostalim manje od 10% studenata koji to smatraju izuzetno bitnim.

Skoro da ne postoji razlika između fakulteta u tome koliko studenti smatraju da poznaju programske jezike i tehnologije. Jedino odstupanje predstavlja slabije poznavanje C i C++ na FON-u i RAF-u, i bolje poznavanje Python-a na MATF-u.

Kada pričamo o razlici između studenata i studentkinja IT-a u u aspektima našeg istraživanja, ona ne postoji. Raspodela prema vrednostima skoro ista, raspodela prema očekivanjima od plate skoro ista, poznavanje tehnologija skoro isto. Veoma nam je drago što je situacija takva, kao i što želimo da se to nastavi dalje kroz karijere nakon fakulteta. A do tada, mali spolier alert – očekujte uskoro istraživanje na temu Žena u IT-u danas.

Što se tiče plate tokom prakse, 97,63% studenata je reklo da ne bi bilo zadovoljno platom manjom od 400e, dok 50% ETF-ovaca i 37,78% RAF-ovaca kažu da bi bili zadovoljni platom preko 600e, a 46,45% FON-ovaca platom između 400-500e.

Za kraj, radili smo uporednu analizu Top 10 poslodavaca po mišljenju učesnika anekte i njihovim procentima po fakultetima:

Preko 57% studenata sa ETF-a i RAF-a bi volelo da radi u Microsoft-u, dok taj procenat na MATF-u i FON iznosi 43% i 27,74% respektivno.

55,56% studenata RAF-a ima želju da radi u Nordeusu, dok taj broj opada na ETF-u (42%), MATF-u (37,11%) i FON-u (30,32%).

Ubisoft je najveći pojedinačni procenat po fakultetu ostvario na RAF-u sa 26,67% i MATF-u sa 15,45%, dok na svim ostalim fakultetima ima manje od 10% zainteresovanih studenata.

Comtrade je zapažen rezultat ostvario na FON-u sa 16,14%, dok je na ostalim fakultetima taj procenat oko 10%.

Levi9 je zabeležio slabiji rezultat sa studentima iz Beograda (manje od 10% na svakom fakultetu), ali najveći broj njihovih potencijalnih budućih zaposlenih dolazi za Fakulteta tehničkih nauka, pri Univerzitetu u Novom Sadu, gde se 33,33% studenata izjasnilo da bi volelo da radi kod njih.

Seven Bridges je najbolji rezultat ostvario u Beogradu na MATF-u sa 10%.

Što se Vega IT tiče, slična je situacija kao i sa Levi9-om, s tim što je kod njih još veća zastupljenost u Novom Sadu, pa se čak 45,45% studenata sa Fakulteta tehničkih nauka izjasnilo da bi voleli da radi kod njih.

MSG, Zuhlke i FIS su najprepoznatljiviji na FON-u, odakle im dolazi redom 81,25%, 60% i 44,44% potencijalnih zaposlenih, što je zapravo 8,39%, 7,74% i 5,16% studenata FON-a koji su se izjasnili da bi voleli da rade u tim firmama.

Najznačajniji faktori za rangiranje neke od kompanije u top 3 poslodavca za koje bi radili bili su sledeći:

1. Zapazili su ih na društvenim mrežama (47,63%)
2. Preporučio im je neko blizak ko radi tamo (34,31%)
3. Zapazili su ih na nekoj od konferencija (21,17%)

Moramo priznati da nismo očekivali da će nam istraživanje mišljenja IT-evaca biti ovoliko zanimljivo. Poslednja 4 meseca se bavimo ovom temom i imali smo prilike da čujemo mnogo različitih mišljenja, utvrdimo razlike, ali se i oduševimo pobijanjem nekih stereotipa koje smo imali i drugačije gledamo na sebe i svoje kolege.

Za kraj, jedina stvar koju i dalje nismo uspeli sebi da rešimo jeste zašto, iako 79,47% mladih smatra da nije teško naći posao u IT-u u Srbiji, 61% studenata i dalje planira da traži posao u inostranstvu, a 43,9% bi više volelo da ga tamo dobije i ode.

Open IT je jedna od tri konferencije koja je definitivno oblikovala i mnogo uticala na moju karijeru. Neverovatno je koliko sam različitih iskustava imala kroz nekoliko godina rada i doprinosa konferenciji. Sa sobom sam ponela mnogo lekcija i upoznala sam svog budućeg poslodavca (što je dokaz da su employer branding aktivnosti dugoročne :)).

Hajde da uskočimo u priču hronološki 🙂

Moje prvo učešće – 2013. Godina [Open IT 7]

Na Fakultetu organizacionih nauka je opšte poznato i prihvaćeno da je rešavanje studije slučaja obavezan način razvijanja veština tokom studija. 2013. godine sam upisala drugu godinu i bilo je vreme da se oprobam u rešavanju ovakvih izazova (ili je bilo vreme da me moja drugarica Kaja pogura još jednom, jer izbegavanje javnog nastupa ne može trajati zauvek :)). Tema zadatka je bila odlična: Kreirati rešenje/ideju koja će uticati na neki društveni problem. Pored zaljubljivanja u ovu oblast, preživela sam prezentaciju i tokom osmišljavanja celog pristupa naučila kako generalno taj svet funkcioniše.

Naša ideja je bila platforma koja će pomoći zapošljavanje onih koji imaju bilo koji vid invaliditeta, kroz spajanje njihovih potencijala sa poslodavcima na našem tržištu.

Osvojile smo prvo mesto! Naravno da je moja ljubav prema Open IT-u počela da raste 🙂

Hajmo sad u organizaciju – 2014. Godina [Open IT 8]

Tokom aktivnog članstva u AIESEC-u, moja uloga je bila da vodim računa o partnerima. To je definitivno bila uloga van moje komforne zone, gde sam takođe mnogo naučila.

Ove godine sam dobila zadatak da brinem o kompaniji koja prvi put učestvuje na konferenciji. U pitanju je bila kompanija Zuhlke, koja je prvog dana imala jedno predavanje. Moji gosti su tog dana svratili na konferenciju oko 45 minuta ranije. U tom trenutku, vest me je obradovala, jer ću imati prilike da ih upoznam i još bolje pripremim za predavanje. Imali smo i kafeteriju gde sam ih pozvala da se smestimo. Međutim, jedan od njih dvojice je došao baš iz Švajcarske. To, naravno, ne bi bio problem da mene nije hvatala ogromna trema dok sam sa bilo kim pričala na engleskom. Šta ću sad ja da pričam 45 minuta?! Na engleskom?! Nakon malog paničnog napada, nastavili smo sa razgovorom i tema koja nam je svima bila zajednička jesu startapi i stanje zajednice na našim prostorima. Baš ovaj razgovor jedan je od onih koji su me još više zainteresovali za startape. Tada sam prvi put, sa ljudima koji dolaze iz neke druge kompanije, imala ovakav razgovor i bila sam prijatno iznenađena kako, iako imamo apsolutno različita iskustva, delimo mnoge stavove u vezi prilika i neformalnog obrazovanja na našim prostorima.

Nakon najdužeg 45-minutnog razgovora, predavanje koje je Zuhlke ekipa održala je bila baš u vezi sa preduzetništvom i tada smo prvi put probali čuvene Zuhlke čokoladice (verovatno znaš koliko su ukusne :)).

To je TA godina – 2015. godina [Open IT 9]

O ovoj godini bih verovatno mogla da napišem knjigu (neću ovde, ne brini :)). Devetom Open IT-u sam doprinela više nego bilo kom drugom, kroz malo više od 6 meseci pripreme cele konferencije. Još važnije, ovoj konferenciji je doprineo sjajan tim ljudi na koje sam i danas ponosna jer smo uradili jednu veoma lepu stvar za sve učesnike koji su bili deo konferencije.

Našim primerom smo želeli da pokažemo da proaktivnošću i povezivanjem sa sjajnim pojedincima možemo da kreiramo sjajne prilike za nas i za naše kolege.

Tada se na FON-u prvi put pričalo o “Živi lokalno, radi globalno” priči koju je preneo Ivan Ćosić, “Znam da možemo” priči koju je preneo Vukašin Stojkov, “Perpetuum mobile” priči koju je preneo Nikola Vučićević, “Najvažnije je da radiš ono što voliš” priči koju je preneo Nenad Paunović.

Prebacivanju 100 stolica iz dva amfiteatra do čitaonice su nam pomogli i učesnici i partneri! Ovo je bio najzanimljiviji trenutak 🙂

Priča sa ove konferencije je mnogo i ona definitivno ne bi bila moguća da nije bilo kompanija Devana (Go Daddy), Zuhlke, Dr. Oetker, Optimus Media, Esteh, Media House, Comtrade, SAGA, MSG Global Solutions, Telekom Srbija, Cosmic Development, CUBE, PSTech (Endava).

Vreme je da se vratim u publiku – 2016 & 2017. godina [Open IT 10 & 11]

Jedne godine na preduzetništvo a druge na marketing. Velika želja da nastavim da učim i da tražim gde želim da nastavim svoju karijeru nije izostala. Open IT je ostao moje bezbedno mesto gde ću sigurno nešto novo naučiti i nekog novog upoznati 🙂

I bilo je tako!

A sada iz drugog ugla – 2018. & 2019. godina [Open IT 12 & 13]

Dva izdanja Open IT-a sam posetila kao predstavnik partnera. Imam tu sreću da je deo mog opisa posla orijentisan na saradnju sa studentskim organizacijama i fakultetima, pa sam iskoristila priliku da budem i na ovim konferencijama 🙂

Sa kolegama iz Zuhlke-a sam obe godine predstavljala kako izgleda naš svet. Preneli smo neka konkretna iskustva, a nadam se, i inspiraciju.

Šta nas čeka u ovoj godini? – [Open IT 14]

Usled cele vanredne situacije, datum konferencije se pomerio za oktobar ove godine. Ja ću sigruno biti tamo, a ti?

Ukoliko si student, obavezno isprati program a ukoliko si predstavnik kompanije možda možeš nekako da se uključiš i podeliš svoje iskustvo.

Sa strane employer brandinga… (za trenutne poslodavce koji ovo čitaju)

Činjenica da sam prvi kontakt sa mojim trenutnim poslodavcem imala 2014. godine pokazuje da su employer branding aktivnosti dugoročne i da ne moramo baš posle svakog događaja da imamo određeni broj aplikacija. Bitno je da smo tu, u kontinuitetu, i da radimo nešto kvalitetno i u skladu sa našim vrednostima. Talenti kojima je to važno, koji dele naše vrednosti, će nas sigurno prepoznati kao dobrog poslodavca.

Blog preuzet sa: https://katoncoffee.com/moja-open-it-prica/

Odliv mozgova u našoj zemlji prisutan je u svim sferama, a pogotovo u IT-u. Kako bismo doprineli rešavanju ovog problema ispitali smo šta 500+ IT studenata misli o sledećim pitanjima:

1. Koliko mladih razmišlja o odlasku u inostranstvo?
2. Šta IT studenti očekuju od svojih poslodavaca po pitanju dužine trajanja prakse, visine plate, itd…?
3. Koje vrednosti su studentima najvažnije?
4. Koliko poznaju programske jezike?
5. Koje pogodnosti žele da dobiju od kompanije?
6. Koji su se domaći i inostrani poslodavci istakli u očima mladih?

U istraživanju je učestvovalo 296 muškaraca i 206 žena sa različitih fakulteta među kojima preovlađuju FON, ETF i MATF. Od ukupnog broja ispitanika 75 studenata su prva godina studija, 151 druga, 114 treća, 128 četvrta, a njih 41 pohađa master i 7 doktorske studije.

Koliko mladih razmišlja o odlasku u inostranstvo? 

Na pitanje da li planira da traži posao van Srbije čak 61.6% studenata odgovorilo je potvrdno, dok 38.4% želi da ostane u državi. Ovaj zabrinjavajući podatak daje nam širu sliku o tome u kojoj meri je odliv mozgova zastupljen među mladima. Pored zaposlenja, na pitanje da li žele da nastave stručno usavršavanje u inostranstvu 50.6% studenata se izjasnilo da još uvek razmišlja o tome. Od ukupnog broja ispitanih studenata 32.8% ne želi da studira na univerzitetima van zemlje, a 16.6% planira da ode u inostranstvo još za vreme studija.

Na osnovu ovih podataka možemo da zaključimo da je problem odliva mozgova u IT-u i te kako aktuelna tema!

Šta IT studenti očekuju od svojih poslodavaca po pitanju dužine trajanja prakse, visine plate, itd?

Kao odgovor na ovo pitanje studenti su mogli da označe više odgovora u skladu sa svojim ambicijama. Po završetku studija 52.4% studenata sebe vidi u domaćoj firmi, a 77.1% želi da se zaposli u stranoj firmi. Među ispitanicima 50.4% je preduzetnički nastrojeno, dok bi se freelance poslovima bavilo 33.2% studenata.

Očekivanja u pogledu plate:

Mišljenja studenata o visini plate koju očekuju tokom svoje prakse po završetku studija su poprilično podeljena. Najveći broj, 37.6% ispitanika očekuje primanja u iznosu između 400 i 500 evra, što smo istražujući tržište i primetili da je standard u većini firmi. Na drugom mestu sa 21.5% odgovora je plata do 400 evra, dok 40.9% studenata očekuje da će imati platu preko 500 evra tokom perioda prakse.

Očekivanja u pogledu trajanja prakse:

Sudeći po odgovorima prikupljenim u anketi, 46.8% studenata smatra da bi im odgovaralo da im praksa traje između 3 i 6 meseci. Njih 31.2% misli da im je dovoljno da provedu 3 meseca na praksi, dok 18.6 % želi praksu kraću od 3 meseca. Praksu dužu od 6 meseci želi 3.4% studenata.

Koje vrednosti su studentima najvažnije?

Pri izboru kompanije u kojoj će se zaposliti studentima su jedan od bitnih faktora i vrednosti koje ta kompanija živi. Odgovornost se istakla kao najtraženija vrednost kod čak 59.39% ispitanika. Potom slede poverenje (48.2%), konstantno unapređivanje (46.4%), iskrenost (42.9%) i kvalitet (41.9%). Iznenađujući je podatak da je studentima najmanje važna vrednost diverzitet. Samo 3.8% njih označilo je diverzitet kao jednu od 5 njima važnih vrednosti. Takođe, možemo primetiti da se jednakost i održivost, nalaze na niskom stepenu prioriteta, sa 9.5% i 8.3% glasova

Koliko poznaju programske jezike?

Rezultati istraživanja su pokazali da studenti na završnim godinama studija ističu najbolje poznavanje: HTML/CSS (ocena 7,12/10) i SQL (ocena 7,1/10). Dok su programski jezik sa kojima su najbolje upoznati Java (6,87/10), C (6,48/10) i JavaScript (5,48/10). +

Jezici koje najmanje poznaju su Swift, Go i Ruby i Kotlin. Manje od 5% ispitanika je reklo da poseduje solidno znanje iz ovih jezika.

Odavde možemo zaključiti da studenti najbolje znaju jezike koje su učili na svojim fakultetima, dok i pored visoke traženosti, najmanje znaju one za koje je potrebno samostalno učenje

Izrazitom se pokazala i podela znanja u odnosu na fakultete. Studenti sa FON-a i RAF-a su rekli da najbolje poznaju Java programski jezik dok kolege sa MATF-a i ETF-a najbolje poznaju C.

Koje pogodnosti žele da dobiju od kompanije?

Pred studentima se našla lista različitih pogodnosti i na njima je bilo da izaberu 3 koje su im najvažnije. Najveći broj studenata – 58.5% označilo je da im je važno fleksibilno radno vreme. Pored toga plaćene obuke i treninge želi 55.3% ispitanika, dok njih 37.5% smatra da su im potrebni češći 1-1 sastanci sa mentorom. Na četvrtom mestu je privatno zdravstveno osiguranje koje je važno za 29.2% ispitanika. Zajedničke aktivnosti za zaposlene poput tim building-a, “pivo petkom”, “casual time”, itd. se nalaze u top 3 pogodnosti kod 26.1% studenata. Dok pogodnosti koje se često mogu naći u paketima pri zaposlenju,a koje su studenti ocenili kao najmanje važne su: plaćena teretana / fitpass kartica (7.1%), kredit / pozajmica za stan, kola, itd. (5.9%) i službeni telefon (2%).

Koji su se domaći i inostrani poslodavci istakli u očima mladih?

Na pitanje da rangiraju top 3 poslodavca u Srbiji i top 3 poslodavca u inostranstvu studenti su imali raznovrsne ideje. Međutim određene kompanije su se posebno istakle. Na prvih 10 mesta kao najpoželjniji poslodavci u Srbiji nalaze se:

1. Microsoft
2. Nordeus
3. Ubisoft
4. Comtrade
5. Levi9
6. Seven Bridges
7. Vega IT
8. Zühlke
9. MSG
10. FIS

Što se tiče najpoželjnijih poslodavaca u inostranstvu studenti su označili:

1. Google
2. Microsoft
3. Amazon
4. Apple
5. Facebook
6. Ubisoft
7. SAP
8. Tesla motors
9. Nvidia
10. Intel

Ukoliko želite da saznate na kom mestu je rangirana vaša kompanija stojimo vam na raspolaganju za više informacija.

Pored ovih, postavili smo još mnoga pitanja, i trenutno radimo dodatne analize u pokušaju da pronađemo zavisnosti između odgovora. Pratite Open IT stranicu na kojoj ćemo objaviti nove rezultate, kao i dodatni osvrt na ove. 🙂

Istraživanje rađeno od strane: Ana Stojadinović, Miloš Vujić i Ognjen Nikolić.

Kako studenti dolaze do svojih prvih poslova? Kako stupaju u kontakt sa kompanijama? Šta je ono što je jedna kompanija može da uradi kako bi se istakla i privukla studente da baš njima pošalju svoj CV? Kako je jedan student dobio posao baš preko Open IT-a?

Razgovarali smo sa Mihailom Zečarom iz kompanije Esteh i otkrili kako je izgledao početak njegove karijere u svetu IT-ja.

Koji je bio tvoj prvi korak u potrazi za zaposlenjem?

Inicijalno nisam znao kako se dolazi do posla, maltene da nisam znao ni šta je CV. Potom sam malo krenuo da istražujem i primetio sam da postoje razni događaji u svrhu povezivanja studenata sa kompanijama. Zapazio sam Open IT budući da se dosta dobro kotira i čuo sam dosta pozitivih komentara. Prijavio sam se jer mi je delovalo kao interensantna prilika da dođem u direktan kontakt sa nekim iz industrije, zato što ovako ne možeš tek tako doći do IT firmi – nije da baš postoje bilbordi na ulici sa oglasima za posao.

Kada sam stigao na konferenciju bio sam totalno raznesen količinom informacija i svime što se tamo dešava. Čak sam se osećao kao da kasnim za nekim ljudima. Tu se vidi razlika između nas sa PMF-a i FON-ovaca. Oni od početka studija ulaze u organizacije i sarađuju sa firmama, dok kod nas na fakultetu ne postoji ništa takvo. Meni je to bio prvi put vidim ljude iz firme uživo.

Takođe baš mi se dopala enegrija na konferenciji, podstiče te da radiš na sebi, da se prijaviš negde, svi oko tebe hoće da urade nešto sa sobom. Baš je pozitivna atmosfera, čak ti pomaže i da prevaziđeš strah oko prijave. Drugačije je kad sediš kod kuće i vidiš mejl “Prijava za posao”, pa razmišljaš da li da se prijaviš ili ne, a na konferenciji svi oko tebe uzimaju vizit karte, povezuju se. Prosto shvatiš da je to malo mekše nego što ti deluje. Manje je zastrašujuće.

Šta je to Esteh uradio na konferenciji što ih je izdvojilo i ti si se baš kod njih prijavio za posao?

Goran, CEO Esteh-a, ume da drži pažnju kad priča i predstavi stvari na način koji je vrlo razumljiv i prizeman. Dosta predavača priča o nekim apstraktnim konceptima koji ti nisu u opšte poznati, a on ume da spusti stvari na nivo koji je razumljiv svima, a opet ostane dosledan i prenese poruku. Takođe, na takav način je pričao kako izgleda raditi da ja nisam izgubio pažnju posle deset minuta, naprotiv čak sam sebe mogao i da zamislim kako radim. Posebno mi je pažnju privukla jedna njegova rečenica koja mi je do danas ostala u glavi:

“Samo 3% ukupnog rada u programiranju je nešto ultra glamurozno i zabavno, dok je 97% stvari za koje moraš da imaš fokus i radiš.”

Na kraju konferencije sam pričao sa njim malo, čisto da priđem da ga upoznam i da mi vidi lice. Iskreno, nisam ništa pametno imao da mu kažem u tom momentu. Potom sam poslao prijavu, prošao intervju i zaposlio se.

Budući da si već dva puta bio i predavač na Open IT-ju, kako je to izgledalo u odnosu na iskustvo delegata?

Prvi put kada sam pričao bio sam u totalnoj frci i nisam toliko primećivao šta se oko mene dešava jer me je baš uhvatila anksioznost. Fokusirao sam se samo na to da ispričam to što želim i da sve prođe okej.

Bilo mi je dosta interesantno videti studente sa te druge strane gde sam i ja bio pre par godina. Tada sam uvideo koliko je teško zapravi izaći ispred studenata i držati im pažnju da se ne dohvate svi svojih telefona posle dva minuta.

Svidelo mi se i to što sam mogao da pričam o temi o kojoj sam znao dosta. Mnogo sam se dobro osećao jer sam imao priliku da dam ljudima smernice i pričam njima razumljivim jezikom o svom iskustvu iz prve ruke. Taj osećaj kad vidiš da je neko razumeo ono što pričaš i da mu se to smestilo negde u glavi- to je vrhunski. Ne bih baš mogao da budem profesor, ali taj koncept prenošenja korisnog znanja drugima mi se baš svideo i odlično je osmišljeno.

Da li si primetio razliku u organizaciji same konferencije kroz vreme? 

Kada sam prvi put bio na Open IT-ju to je bila prva konferencija na koju sam ikada otišao i nisam imao sa čime da je uporedim. U međuvremenu, kada sam se zaposlio, prisustvovao sam nekim dosta velikim konferencijama širom sveta i u poređenju sa njima može da im parira. Vidi se da sve lepo funkcioniše na konferenciji i oseća se da su utegli raspored i samo se svi rotiraju. Sviđa mi se koncept “company rooms”, tj. tih otvorenih vrata na kraju konferencije kada delegati imaju prilke da dođu i popričaju sa nama. Sećam se da su nam prošle godine prilazili studenti sa pitanjima i interesantno je pričati sa njima licem u lice, pogotovu kad vidim oduševljenje i uzbuđenje na njihovom licu pre nego što uđu u prostoriju.

Šta bi poručio sebi kao studentu?

Poručio bih sebi da se ne opterećujem toliko time šta se od mene očekuje na poslu jer ću imati dosta vremena da savladam sve potrebne veštine. Postoji veliki pritisak, pogotovu u IT svetu, da vrlo rano budete ultra sposobni, da programirate od kako ste imali -9 godina. A to ume da napravi dosta štete. Onda se desi da ljudi dođu u neke godine i misle da se od njih očekuje da budu NASA inženjeri, a upošte nema potrebe za tolikom panikom. Većina stvari se nauči u hodu. Samo opušteno. Biće sve okej.

Posavetovao bih sebe i da se više uključi u studentske organizacije jer donosi ogromnu vrednost. Nije isto kada čitaš o nečemu na netu i kada odeš i progovoriš sa nekim uživo, razmeniš neko mišljenje. Tako da bih uložio više energije da nađem prilike gde ću doći u jednu prostoriju i pričati sa ljudima.

Ukoliko se slažete sa Mihailom i znate nekog ko bi voleo da se priključi studentskoj organizaciji – otvorene su nam prijave za članstvo!

Za više tekstova naše Ane Stojadinović, pratite nas na Open IT stranici 🙂

Intervjuisali smo učesnika sa prošlogodišnje Open IT konferencije.

Kako izgleda jedan dan na Open IT konferenciji? Kakva znanja delegati mogu da steknu na ovoj konferenciji? Šta jedan predavač treba da poseduje kako bi se istakao i dopao studentima? Kome je ova konferencija namenjena?

Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja dobili smo od Stefana Milanovića, studenta treće godine smera Informacioni sistemi i tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka.

“Samo jedan razgovor između delegata i predstavnika kompanije može da promeni nečiju budućnost u vidu zaposlenja.”

Šta te je privuklo da se prijaviš za Open IT? 

Čuo sam dosta pozitivnih komentara od drugih ljudi koji su već posetili konferenciju. Pored toga, znam da organizacija AIESEC realizuje kvalitetne projekte. Privuklo me je i to što se Open IT održava već 13 godina zaredom – to daje kredibilitet konferenciji. Generalno volim da posećujem ovakve događaje, a i sama tema konferencije “učenje novog iz sfere IT-ja” me veoma zanima.

Kako je izgledao tvoj prvi utisak?

Prvo što me je oduševilo jeste broj ljudi na konferenciji budući da je amfiteatar bio pun. Takođe mi se dopalo raspoloženje organizatora, nije se osetila trema ili napetost među njima, svi su bili srećni, timski nastrojeni i radili su punom parom. Još jedan od prvih utisaka i pre same konferencije bio je trenutak kada sam video sve kompanije koje ću imati prilike da sretnem na konferenciji. Samim tim sam uvideo njenu ozbiljnost i veličinu.

Da li su ti se dopala predavanja? Koji si trek slušao?

Pri prijavljivanju za konferenciju ocenio sam trekove po tome koji me je najviše zanimao. Upao sam na trek o finansijama. Isprva sam mislio da će fokus biti na finansijama, međutim bilo je mnogo više priče sa IT strane što me je baš oduševilo. Iako me do tada finansije nisu toliko privlačile predavači su učinili da me baš zainteresuje ono o čemu pričaju, a i sama tema. Jedna kompanija nam je pričala o korišćenju kartica. Nakon tog predavanja počeo sam dosta drugačije da gledam na taj deo bankarstva i pomislim na to svaki put kada se nađem ispred bankomata.

Da li si se našao u situaciji da primeniš znanje stečeno na Open IT-ju?

Pored već pomenutog korišćenja kartica, pomogao mi je da shvatim način na koji banke funkcionišu. Sa panel diskusije sam dobio motivaciju za dalji rad. Pomoglo mi je i to što su mi dali “stepping stones” za dalje učenje i usavršavanje. Ostala su mi upečatljiva i predavanja kompanije Comtrade i sećam se još uvek C#-a sa te radionice. Posebno mi je koristan sada kada učim nov programski jezik na fakultetu.

Po čemu su se neki spiker ili neka kompanija posebno istakli? 

Predavač iz Comtrade – a je bio odličan, pažljivo je odgovarao na sva pitanja ali posebno se istakao po svojoj interaktivnosti sa svima. Endava je takođe imala dobrog predavača. Panelista sa glavne diskusije mi je ostao u sećanju jer je pričao o pravljenju sajtova i nasmejavao je sve prisutne.

Da li si imao prilike da upoznaš nove ljude na konferenciji?

Kada smo došli na konferenciju napravili su Whatsapp i Viber grupe u koje su nam slali mini zadatke, pitanja i rebuse i prva grupa koja bi odradila to tačno dobila bi poklončiće. To mi se zaista dopalo i upoznao sam ljude koji su bili sa mnom u grupi. Pored toga, upoznao sam i dosta drugih delegata i predstavnika iz kompanija.

Kome bi preporučio Open IT?

Svakome koga zanima da sazna nešto novo u vezi IT-ja, a posebno svakome ko studira FON. IT je prisutan u svemu što radimo. Ne postoji ni jedna aktivnost u toku dana koja nas ne povezuje sa tehnologijom, tako da uvek dobro dođe da se informišemo o novostima iz ove sfere. Open IT je jedan od odličnih načina da se osoba poveže sa kompanijama, čuje za nove prakse, a i stekne nova poznanstva. Samo jedan razgovor između delegata i predstavnika kompanije može da promeni nečiju budućnost u vidu zaposlenja.

Šta bi poručio ljudima koji razmišljaju da se prijave?

Poručio bih im da svakako treba da probaju, jer je odlično iskustvo. U mom rodnom gradu ovakvih dešavanja nije bilo. Ja sam se sa ovakvim projektima prvi put susreo kada sam upisao fakultet. Smatram da su oni jedna od jako bitnih stvari koje su mi promenile pogled na sve što učim, na fakultet, ali i na obaveze. Dajte priliku ta 2 dana i nećete sigurno zažaliti!

Intervju je odradila naša Ana Stojadinović. Ukoliko Vam se svideo ovaj intervju čekajte tek da pročitate onaj koji stiže sledeće nedelje na stranici Open IT🙂

Vreme čitanja: 4 minuta.

Dok se predviđa da epidemija korona virusa jenjava i da se već polako vidi svetlo na kraju tunela, dolazi vreme tokom kojeg ćemo moći da se malo opustimo i vratimo svakodnevnim aktivnostima. Takođe, tek kada se situacija smiri moći ćemo da sagledamo sve posledice. Neke od posledica već možemo da uočimo.

Prema zvaničnom izveštaju objavljenom od strane Cybersecurity Ventures, magazina specijalizovanog za objavljivanje tekstova vezanih za sajber bezbednost, svet će se u 2020. godine suočiti sa štetom procenjenom na više od 6000 milijardi dolara prouzrokovanom delovanjem hakera u sferi sajber bezbednosti, dok je poređenja radi u 2015. godini taj broji iznosio upola manje.

Šteta od sajber napada meri se štetom uništenih podataka, ukradenim novcem, krađom intelektualnih svojina, ucenjivanjem ukradenim sadržajem, narušavanjem mogućnosti nastavka rada nakon napada i mnogim drugim. Stimulišuće dejstvo na porast stope kriminala u sajber prostoru imala je upravo i novonastala situacija.

Epidemija ovog virusa zahtevala je od kompanija i državnih institucija brzo prilagođavanje promenama. Kompanije širom sveta morale su u kratkom roku da prilagode svoji rad. Problem rešenja nađen je u omogućavanja zaposlenim da rade od kuće, tamo gde priroda posla to dozvoljava.

Sa ogromnim brojem ljudi koji rade od kuće, često sa zastarelim bezbednosnim sistemima i povećanim prisustvom na internetu, kriminalci su uočili priliku da zloupotrebe ovu novonastalu situaciju u svoju korist.

Europol je analizirao porast „ransomware“ napada, kojima se žrtvama „zaključaju“ podaci na kompjuterima, nakon čega se zahteva novac kako bi informacije otključali, kao i „DDoS“ napada koji stvaraju preveliku posetu određenom sajtu i dovode do preopterećenja servera i obaranja sajta.

Pa se na meti DDoS napada našao i sajt Worldometers koji je određeno vreme bio nedostupan za korisnike zbog toga što su primetli da njihov sajt prikazuje netačne podatke.

Jedna od metoda kojima su se hakeri često služili jeste slanje lažnih mejlova. Kampanje „pecanja” (phishing), mrežnih krađa identiteta, koje se oslanjaju na situacije iz aktuelnih vesti nisu nove, ali eksperti za bezbednost informacija kažu da je porast napada povezanih sa COVID-19 najgori viđen u poslednjih više godina. Lažni mejlovi koji vam nude povoljne higijenske proizvode, poverljive informacije o širenju virusa i slično bili su česta pojava.

Najčešći phishing scenario je da se napravi identična kopija sajta neke kompanije. Kopija se međutim nalazi na phishing serveru i svi podaci koje posetioci ostave čuvaju se na phishing serveru. Često je teško razlikovati lažni sajt od pravog, naročto kada se koriste web adrese slične pravom sajtu.

Nakon toga, obično se šalje mail u kome se od primaoca traži da sledi link naveden u mailu i da promeni ili ažurira svoje kontakt podatke. Ovakav mail bi trebalo korisnicima da bude veoma sumnjiv, iako vrlo malo kompanija upozorava svoje korisnike da ne koriste svoje podatke na ovakav način.

Jednom kad dobiju ime naloga i lozinku, vaši dokumenti postaju njihovi dokumenti, plus imaju pristup svakom drugom sajtu za koji koristi isti mejl i lozinku.

Evo par mera koje svako od nas može preduzeti da kako bi povećao svoju bezbednost.

1. Povedite računa o „sajber higijeni“

Pored mnogobrojnih apela da vodimo računa o higijeni ruku, u novonastaloj situaciji jako je bitno da povedemo računa i o „sajber higijeni“. Posvetite malo vremena vašoj bezbednosti.

• Uverite se da koristite jake šifre za WiFi i izbegavajte javne besplatne WiFi mreže.
• Proverite da li vam je firewall stalno aktivan.
• Promenite šifre koje koristite kako vam se ista šifra ne bi ponavljala na nekoliko naloga.
• Koristite VPN kad pristupate rizičnim stranicama da biste zaštitili vaš identitet.

2. Budite pažljivi sa odavanjem informacija

Budite pažljivi prilikom instaliranja novih softvera i unosa ličnih podataka. Pre nego što otvorite mail proverite da li je on poslat zaista od osobe ili kompanije za koju se izdaje.

Kompjuterski virusi se prenose dosta nalik običnim virusima, pa tako greška koju napravite može dovesti u opasnost i ljude sa kojima komunicirate.

3. Pratite zvanična obaveštenja.

Kako biste izbegli opasnost od lažnih vesti plasiranih da izazovu pometnju, potrudite se da se informišete iz proverenih izvora. Ukoliko i dobijete neku lažnu informaciju potrudite se da je proverite jednostavnim pretraživanjem interneta. Ukoliko ne možete da pronađete njenu potvrdu velike su šanse da informacija nije istinita.

A ako želite da pratite naša zvanična obaveštenja, čekamo vas na Open IT 🙂

Blog by: Miloš Vujić.

Kao što smo i obećali, nastavljamo sa predstavljanjem ljudi koji čine ovogodišnji Open IT.

Marija Bosić je u našem timu agenda manager. Od malena voli brojeve i matematiku, a ova funkcija joj je omogućila da i dalje strastveno računa, pa je neretko možete zateći sa planerima i to do listama. Student je treće godina na FON-u, smer ISIT. Nakon fakulteta želi da se bavi informatikom, pa je možete videti jako srećnu kad ima sastanak sa IT kompanijom.

Za sebe kaže da rado prihvata nove izazove, jer se u takvim situacijama najviše razvija i uči. Veliki je ljubitelj muzike, prirode i životinja,a svoje slobodno vreme troši na sviranje gitare, spremanje hrane, fotografisanje, igranje sa životnjima, planinarenje i trčanje. Cilj joj je da jednog dana istrči maraton.

Open IT za nju predstavlja platformu koja pomaže mladima da se upoznaju sa IT oblastima. Kao agenda manager potrudiće se da se koncept radionica dopadne delegatima, kao i da sve bude na vreme!

Životni moto joj je: Work hard, dream big!

Sonja Živković na poziciji Marketing Designer-a ima zadatak da privuče što više delegata na konferenciju i da i sama sazna na koje je fore i trikove padala po društvenim mrežama 🤔

Student je druge godine informacionih sistema i tehnologija na FONu. Obožava da bude u društvu ljudi koje voli, da posećuje konferencije, čita, da sakuplja zdrave recepte (ali ne i da sprema) i da trenira, ponekad.

Neko bi rekao da životinje voli više nego ljude (ne bi pogrešio) i učiniće sve da ipak ne kupiš tu jaknu sa pravim krznom oko kapuljače (stvarno nemoj!).

Open IT za nju predstavlja idealnu priliku gde mladi mogu da sagledaju širinu i raznovrsnost poslova vezano za IT struku, što je polazna tačka u odlučivanju čime žele da se bave u budućnosti.

Moto: Sve je u glavi.

Danilo Babić u organizacionom timu Open IT v.14 obavlja funkciju Conference Manager-a. Student je treće godine FON – a, smer MKS. Tu je prvi put izrazio interesovanje ka menadžment, vođenju i organizovanju, što je kasnije produbio i u AIESEC – u.

Iako mu je menadžment i organizacija jedna od primarnih interesovanja, rado koristi veštine i prilike iz te oblasti da sazna i nauči više i o ostalim sferama, u ovom slučaju o IT -u. U stanju je da cele dane provodi u sastancima u višesatnom dogovaranju, kreiranju i planiranju, jer dok je okružen ljudima i radi sa njima, ništa mu nije teško.

Sfere interesovanja su mu: upravljanje kvalitetom i standardizacija, menadžment i organizacija, muzika i poslednje, ali ne i najmanje važno – liderstvo. Open IT doživljava kao priliku za učenje i razvijanje organizaciojih i liderskih veština, kao i uporedan rad na sebi, kako bi sebi i drugima obezbedio iskustvo vredno pamćenja.

Trenutni moto mu je: Sve je stvar perspektive.

Petar Bošković u timu služi funkciju dizajnera. Od pamtiveka je voleo da crta i da se bavi različitim umetničkim disciplinama te je ovo bio prirodan korak ka novim učenjima i iskustvima. Studira Mašinski fakultet gde je treća godina. Mašinstvo je upisao da bi sebe osposobio za eventualne “opravke po kući” – od tostera do veš mašine. Jednog dana, nada se da će završiti Mašinski fakultet.

Voli izazovna okruženja jer veruje da se sablja u vatri kuje , a on bi želeo da bude sablja kad poraste. Slobodno vreme provodi u sportu, muzici. crtanju i povremenim društvenim aktivnostima.

Open IT za njega predstavlja mesto gde će se mladi ljudi upoznati sa prilikama koje im se pružaju u Srbiji. Iskustvo kroz koje će izaći motivisani i informisani o poslednjim trendovima IT industrije.

Životni moto: Ko žuri, taj i kasni.

Konferencija je bila spremna. Svi su bili spremni i u punoj formi da za dva dana naprave najbolji Open IT do sad. Na tome se dugo radilo i kondicija se dugo tempirala. I onda – zabrana javnih okupljanja. Stopiraj sve i pomeraj. Idemo opet.

Osim energije i želje da se konferencija realizuje, kao i brojnih ideja koje se sad stavljaju u pogon, jedna misao je ostala. Mi smo ti koji će organizovati najbolji Open IT do sad. Mi smo ti koji će i ove godine oduševiti sve učesnike, partnere, prolaznike… i opravdati ime konferencije. Mi smo Open IT.

Dame i gospodo, predstavljamo vam tim Open IT-a 14:

Đina Đorić je na poziciji raising&logistics menadžera. Ona je tu da se pobrine da naši delegati ne budu gladni i žedni tokom konferencije, da ima puno poklona i raznih nagrada kao i da ne bude nikakvih tehničkih problema. Iako sada obožava svoju poziciju, prvenstveno je konkurisala za community menadžera, ali joj je Sandra promenila planove😂. Najveći izazov na ovoj poziciji joj je bio da uključi zvuk na svom telefonu i odgovora na milion poruka i poziva u bilo kom trenutku.

Student je treće godine FON-a, smer ISiT. Pre nego što je shvatila da želi da se upusti u programerske vode, bila je ubeđena da će se baviti istorijom (jako predvidivo). Obožava da gleda dokumentarce i kriminalističke serije kao i da čita knjige. Jako je avanturističkog duha i velika želja joj je da proba sky diving.

Na Open IT gleda kao na jedinstvenu priliku da studenti i partneri iz kompanija nauče mnogo toga jedni od drugih i da se dobro zabave.

Životni moto: The journey is the destination.

Sandra Đurđević u našem timu ima ulogu Project Manager-a. Ova funkcija sa sobom joj je donela mnogo novih znanja i informacija u glavi te je konačno počela da koristi beleške na telefonu za nešto pametno. Trenutno završava treću godinu smera ISIT na FON-u. Zanimaju je različite oblasti informacionih tehnologija i isprobava što više toga može.

Često kaže za sebe da ukoliko se pred njom nađe neka nova prilika njen odgovor će biti “da”, a zatim će i naučiti kako da se snađe u novoj situaciji. Neke od stvari koje voli su životinje, leto, ronjenje i kad joj neko dokaže zašto nije u pravu. U narednom periodu planira da zaroni u polaganje ispita i spremanje najboljeg Open IT-a do sada.

Ova konferencija za nju predstavlja mesto okupljanja svih ljudi iz naše zemlje koji uzimaju stvar u svoje ruke umesto da čekaju da se one same dese.

Životni moto joj je: Just keep swimming!

Miloš Vujić je na poziciji community manager-a u našem timu. Student je 3. godine FON-a smer ISiT. Shvatio je da je programiranje njegov poziv kada je u srednjoj školi dobio 2 iz worda i od tada je odlučio da popravi tu ocenu i nastavi da uči o kompjuterima (i od tada nije stao). Hobi mu je čitanje i informisanje (ukoliko ste novinar u maloj novinarskoj redakciji i mislite da vas niko ne čita ne brinite Miloš vas čita).

Za sebe kaže da nikada nije ni sumnjao da će biti prihvaćen za ovu poziciju s obzirom da ima profil na svakoj drštvenoj mreži koja postoji i da sve prati, iako ćete pre platiti sopstveni Netflix nego što će on okačiti nešto. U stanju je da drži fizicke promocije za konferenciju, objavljuje sadržaj na društvene mreže, odgovara na komentare i razmišlja o skripti koja mu nedostaje.

Sfere interesovanja su mu: programiranje, ekonomija, istorija, politika, umetnost i verovatno sve ostale. Open IT doživljava kao open source program koji svako treba da prilagodi svojim potrebama i iz njega izvuče najviše što može.

Životni moto mu je: Fake it until you make it!

Nastavak i drugu polovinu tima možete upoznati u četvrtak na Open IT stranici.