[ 21/05/2020 by OPEN IT 0 Comments ]

Kako sam otvorio vrata svom uspehu

Kako studenti dolaze do svojih prvih poslova? Kako stupaju u kontakt sa kompanijama? Šta je ono što je jedna kompanija može da uradi kako bi se istakla i privukla studente da baš njima pošalju svoj CV? Kako je jedan student dobio posao baš preko Open IT-a?

Razgovarali smo sa Mihailom Zečarom iz kompanije Esteh i otkrili kako je izgledao početak njegove karijere u svetu IT-ja.

Koji je bio tvoj prvi korak u potrazi za zaposlenjem?

Inicijalno nisam znao kako se dolazi do posla, maltene da nisam znao ni šta je CV. Potom sam malo krenuo da istražujem i primetio sam da postoje razni događaji u svrhu povezivanja studenata sa kompanijama. Zapazio sam Open IT budući da se dosta dobro kotira i čuo sam dosta pozitivih komentara. Prijavio sam se jer mi je delovalo kao interensantna prilika da dođem u direktan kontakt sa nekim iz industrije, zato što ovako ne možeš tek tako doći do IT firmi – nije da baš postoje bilbordi na ulici sa oglasima za posao.

Kada sam stigao na konferenciju bio sam totalno raznesen količinom informacija i svime što se tamo dešava. Čak sam se osećao kao da kasnim za nekim ljudima. Tu se vidi razlika između nas sa PMF-a i FON-ovaca. Oni od početka studija ulaze u organizacije i sarađuju sa firmama, dok kod nas na fakultetu ne postoji ništa takvo. Meni je to bio prvi put vidim ljude iz firme uživo.

Takođe baš mi se dopala enegrija na konferenciji, podstiče te da radiš na sebi, da se prijaviš negde, svi oko tebe hoće da urade nešto sa sobom. Baš je pozitivna atmosfera, čak ti pomaže i da prevaziđeš strah oko prijave. Drugačije je kad sediš kod kuće i vidiš mejl “Prijava za posao”, pa razmišljaš da li da se prijaviš ili ne, a na konferenciji svi oko tebe uzimaju vizit karte, povezuju se. Prosto shvatiš da je to malo mekše nego što ti deluje. Manje je zastrašujuće.

Open IT 7

Šta je to Esteh uradio na konferenciji što ih je izdvojilo i ti si se baš kod njih prijavio za posao?

Goran, CEO Esteh-a, ume da drži pažnju kad priča i predstavi stvari na način koji je vrlo razumljiv i prizeman. Dosta predavača priča o nekim apstraktnim konceptima koji ti nisu u opšte poznati, a on ume da spusti stvari na nivo koji je razumljiv svima, a opet ostane dosledan i prenese poruku. Takođe, na takav način je pričao kako izgleda raditi da ja nisam izgubio pažnju posle deset minuta, naprotiv čak sam sebe mogao i da zamislim kako radim. Posebno mi je pažnju privukla jedna njegova rečenica koja mi je do danas ostala u glavi:

“Samo 3% ukupnog rada u programiranju je nešto ultra glamurozno i zabavno, dok je 97% stvari za koje moraš da imaš fokus i radiš.”

Na kraju konferencije sam pričao sa njim malo, čisto da priđem da ga upoznam i da mi vidi lice. Iskreno, nisam ništa pametno imao da mu kažem u tom momentu. Potom sam poslao prijavu, prošao intervju i zaposlio se.

Budući da si već dva puta bio i predavač na Open IT-ju, kako je to izgledalo u odnosu na iskustvo delegata?

Prvi put kada sam pričao bio sam u totalnoj frci i nisam toliko primećivao šta se oko mene dešava jer me je baš uhvatila anksioznost. Fokusirao sam se samo na to da ispričam to što želim i da sve prođe okej.

Bilo mi je dosta interesantno videti studente sa te druge strane gde sam i ja bio pre par godina. Tada sam uvideo koliko je teško zapravi izaći ispred studenata i držati im pažnju da se ne dohvate svi svojih telefona posle dva minuta.

Svidelo mi se i to što sam mogao da pričam o temi o kojoj sam znao dosta. Mnogo sam se dobro osećao jer sam imao priliku da dam ljudima smernice i pričam njima razumljivim jezikom o svom iskustvu iz prve ruke. Taj osećaj kad vidiš da je neko razumeo ono što pričaš i da mu se to smestilo negde u glavi- to je vrhunski. Ne bih baš mogao da budem profesor, ali taj koncept prenošenja korisnog znanja drugima mi se baš svideo i odlično je osmišljeno.

Open IT 13

Da li si primetio razliku u organizaciji same konferencije kroz vreme? 

Kada sam prvi put bio na Open IT-ju to je bila prva konferencija na koju sam ikada otišao i nisam imao sa čime da je uporedim. U međuvremenu, kada sam se zaposlio, prisustvovao sam nekim dosta velikim konferencijama širom sveta i u poređenju sa njima može da im parira. Vidi se da sve lepo funkcioniše na konferenciji i oseća se da su utegli raspored i samo se svi rotiraju. Sviđa mi se koncept “company rooms”, tj. tih otvorenih vrata na kraju konferencije kada delegati imaju prilke da dođu i popričaju sa nama. Sećam se da su nam prošle godine prilazili studenti sa pitanjima i interesantno je pričati sa njima licem u lice, pogotovu kad vidim oduševljenje i uzbuđenje na njihovom licu pre nego što uđu u prostoriju.

Šta bi poručio sebi kao studentu?

Poručio bih sebi da se ne opterećujem toliko time šta se od mene očekuje na poslu jer ću imati dosta vremena da savladam sve potrebne veštine. Postoji veliki pritisak, pogotovu u IT svetu, da vrlo rano budete ultra sposobni, da programirate od kako ste imali -9 godina. A to ume da napravi dosta štete. Onda se desi da ljudi dođu u neke godine i misle da se od njih očekuje da budu NASA inženjeri, a upošte nema potrebe za tolikom panikom. Većina stvari se nauči u hodu. Samo opušteno. Biće sve okej.

Posavetovao bih sebe i da se više uključi u studentske organizacije jer donosi ogromnu vrednost. Nije isto kada čitaš o nečemu na netu i kada odeš i progovoriš sa nekim uživo, razmeniš neko mišljenje. Tako da bih uložio više energije da nađem prilike gde ću doći u jednu prostoriju i pričati sa ljudima.

Ukoliko se slažete sa Mihailom i znate nekog ko bi voleo da se priključi studentskoj organizaciji – otvorene su nam prijave za članstvo!

Za više tekstova naše Ane Stojadinović, pratite nas na Open IT stranici 🙂

AboutOPEN IT