Kao što smo i obećali, zašli smo malo dublje u podatke koje smo dobili i pokušali da izvedemo neke preciznije zaključke. Za sve koji nisu pročitali prvu analizu, predlažemo da pročitate prvo nju na: https://open-it.rs/60-it-studenata-razmislja-da-napusti-srbiju/.

Ovaj put smo se fokusirali na 4 fakulteta i uporednu analizu između njih: FON, ETF, MATF i RAF. Nije nikakva diskriminacija prema ostalim fakultetima, samo sa ovih imali najreprezentativnije uzorke.

Glavna stvar koja nam je i prošlog puta privukla najviše pažnje je bila spremnost studenata da napuste državu u potrazi za poslom u IT industriji. Na generalnom nivou to je 61% studenata, što je zapravo preko 50% studenata na svakom od fakulteta, a najveći procenat koji planira da napusti državu dolazi (odlazi) sa ETF-a – čak 75,34%. Dodatak na to bi bio da preko 70% studenata sa ova 4 fakulteta volelo da radi u stranoj firmi, odnosno 82,22% sa RAF-a. Značajno manje njih je izrazilo želju da radi u domaćoj IT firmi, odnosno 50% njih sa svakog od fakulteta. Za sada ostaje pitanje, otkud toliko veće poverenje u strane firme i prilike van Srbije.

Što se tiče preduzetničkog duha, iznenadio nas je podatak da najveći deo studenata ETF-a (64,38%) i RAF-a (60%) ima želju da otvori svoju firmu, dok je značajno manji procenat na MATF-u (45,36%) i FON-u (40%).

Studenti sva 4 fakulteta izrazili su veliki afinitet prema konferencijama i okupljanjima vezanim za IT.  63% studenata ETF-a je reklo da posećuje ovakve događaje često ili povremeno, dok je taj broj na preostala tri fakulteta preko 78%.

Možda i najzanimljivija činjenica koju smo primetili je da NIJEDNA osoba nije obeležila Okrenutost ka kupcima kao jednu od bitnih vrednosti! Dosta zanimljiva činjenica, posebno u vremenu kada se sve više i više firmi okreće prema kupcima, a agilne metodologije koje se koriste u većini IT firmi na prvo mesto stavljaju kupčeve potrebe i prioritete.

Što se ostalih vrednosti tiče, ne postoji velika razlika od fakulteta do fakulteta. Glavna razlika postoji kad su u pitanju Pravičnost, gde na svakom fakultetu ima više od 23% kojima je to u top 5 vrednosti, a na RAF-u 8% i Održivost gde na RAF-u ima 20%, a na svim ostalim manje od 10% studenata koji to smatraju izuzetno bitnim.

Skoro da ne postoji razlika između fakulteta u tome koliko studenti smatraju da poznaju programske jezike i tehnologije. Jedino odstupanje predstavlja slabije poznavanje C i C++ na FON-u i RAF-u, i bolje poznavanje Python-a na MATF-u.

Kada pričamo o razlici između studenata i studentkinja IT-a u u aspektima našeg istraživanja, ona ne postoji. Raspodela prema vrednostima skoro ista, raspodela prema očekivanjima od plate skoro ista, poznavanje tehnologija skoro isto. Veoma nam je drago što je situacija takva, kao i što želimo da se to nastavi dalje kroz karijere nakon fakulteta. A do tada, mali spolier alert – očekujte uskoro istraživanje na temu Žena u IT-u danas.

Što se tiče plate tokom prakse, 97,63% studenata je reklo da ne bi bilo zadovoljno platom manjom od 400e, dok 50% ETF-ovaca i 37,78% RAF-ovaca kažu da bi bili zadovoljni platom preko 600e, a 46,45% FON-ovaca platom između 400-500e.

Za kraj, radili smo uporednu analizu Top 10 poslodavaca po mišljenju učesnika anekte i njihovim procentima po fakultetima:

Preko 57% studenata sa ETF-a i RAF-a bi volelo da radi u Microsoft-u, dok taj procenat na MATF-u i FON iznosi 43% i 27,74% respektivno.

55,56% studenata RAF-a ima želju da radi u Nordeusu, dok taj broj opada na ETF-u (42%), MATF-u (37,11%) i FON-u (30,32%).

Ubisoft je najveći pojedinačni procenat po fakultetu ostvario na RAF-u sa 26,67% i MATF-u sa 15,45%, dok na svim ostalim fakultetima ima manje od 10% zainteresovanih studenata.

Comtrade je zapažen rezultat ostvario na FON-u sa 16,14%, dok je na ostalim fakultetima taj procenat oko 10%.

Levi9 je zabeležio slabiji rezultat sa studentima iz Beograda (manje od 10% na svakom fakultetu), ali najveći broj njihovih potencijalnih budućih zaposlenih dolazi za Fakulteta tehničkih nauka, pri Univerzitetu u Novom Sadu, gde se 33,33% studenata izjasnilo da bi volelo da radi kod njih.

Seven Bridges je najbolji rezultat ostvario u Beogradu na MATF-u sa 10%.

Što se Vega IT tiče, slična je situacija kao i sa Levi9-om, s tim što je kod njih još veća zastupljenost u Novom Sadu, pa se čak 45,45% studenata sa Fakulteta tehničkih nauka izjasnilo da bi voleli da radi kod njih.

MSG, Zuhlke i FIS su najprepoznatljiviji na FON-u, odakle im dolazi redom 81,25%, 60% i 44,44% potencijalnih zaposlenih, što je zapravo 8,39%, 7,74% i 5,16% studenata FON-a koji su se izjasnili da bi voleli da rade u tim firmama.

Najznačajniji faktori za rangiranje neke od kompanije u top 3 poslodavca za koje bi radili bili su sledeći:

1. Zapazili su ih na društvenim mrežama (47,63%)
2. Preporučio im je neko blizak ko radi tamo (34,31%)
3. Zapazili su ih na nekoj od konferencija (21,17%)

Moramo priznati da nismo očekivali da će nam istraživanje mišljenja IT-evaca biti ovoliko zanimljivo. Poslednja 4 meseca se bavimo ovom temom i imali smo prilike da čujemo mnogo različitih mišljenja, utvrdimo razlike, ali se i oduševimo pobijanjem nekih stereotipa koje smo imali i drugačije gledamo na sebe i svoje kolege.

Za kraj, jedina stvar koju i dalje nismo uspeli sebi da rešimo jeste zašto, iako 79,47% mladih smatra da nije teško naći posao u IT-u u Srbiji, 61% studenata i dalje planira da traži posao u inostranstvu, a 43,9% bi više volelo da ga tamo dobije i ode.

OPEN IT je jedna od tri konferencije koja je definitivno oblikovala i mnogo uticala na moju karijeru. Neverovatno je koliko sam različitih iskustava imala kroz nekoliko godina rada i doprinosa konferenciji. Sa sobom sam ponela mnogo lekcija i upoznala sam svog budućeg poslodavca (što je dokaz da su employer branding aktivnosti dugoročne :)).

Hajde da uskočimo u priču hronološki 🙂

Moje prvo učešće – 2013. Godina [Open IT 7]

Na Fakultetu organizacionih nauka je opšte poznato i prihvaćeno da je rešavanje studije slučaja obavezan način razvijanja veština tokom studija. 2013. godine sam upisala drugu godinu i bilo je vreme da se oprobam u rešavanju ovakvih izazova (ili je bilo vreme da me moja drugarica Kaja pogura još jednom, jer izbegavanje javnog nastupa ne može trajati zauvek :)). Tema zadatka je bila odlična: Kreirati rešenje/ideju koja će uticati na neki društveni problem. Pored zaljubljivanja u ovu oblast, preživela sam prezentaciju i tokom osmišljavanja celog pristupa naučila kako generalno taj svet funkcioniše.

Naša ideja je bila platforma koja će pomoći zapošljavanje onih koji imaju bilo koji vid invaliditeta, kroz spajanje njihovih potencijala sa poslodavcima na našem tržištu.

Osvojile smo prvo mesto! Naravno da je moja ljubav prema OPEN IT-u počela da raste 🙂

Hajmo sad u organizaciju – 2014. Godina [Open IT 8]

Tokom aktivnog članstva u AIESEC-u, moja uloga je bila da vodim računa o partnerima. To je definitivno bila uloga van moje komforne zone, gde sam takođe mnogo naučila.

Ove godine sam dobila zadatak da brinem o kompaniji koja prvi put učestvuje na konferenciji. U pitanju je bila kompanija Zuhlke, koja je prvog dana imala jedno predavanje. Moji gosti su tog dana svratili na konferenciju oko 45 minuta ranije. U tom trenutku, vest me je obradovala, jer ću imati prilike da ih upoznam i još bolje pripremim za predavanje. Imali smo i kafeteriju gde sam ih pozvala da se smestimo. Međutim, jedan od njih dvojice je došao baš iz Švajcarske. To, naravno, ne bi bio problem da mene nije hvatala ogromna trema dok sam sa bilo kim pričala na engleskom. Šta ću sad ja da pričam 45 minuta?! Na engleskom?! Nakon malog paničnog napada, nastavili smo sa razgovorom i tema koja nam je svima bila zajednička jesu startapi i stanje zajednice na našim prostorima. Baš ovaj razgovor jedan je od onih koji su me još više zainteresovali za startape. Tada sam prvi put, sa ljudima koji dolaze iz neke druge kompanije, imala ovakav razgovor i bila sam prijatno iznenađena kako, iako imamo apsolutno različita iskustva, delimo mnoge stavove u vezi prilika i neformalnog obrazovanja na našim prostorima.

Nakon najdužeg 45-minutnog razgovora, predavanje koje je Zuhlke ekipa održala je bila baš u vezi sa preduzetništvom i tada smo prvi put probali čuvene Zuhlke čokoladice (verovatno znaš koliko su ukusne :)).

To je TA godina – 2015. godina [Open IT 9]

O ovoj godini bih verovatno mogla da napišem knjigu (neću ovde, ne brini :)). Devetom OPEN IT-u sam doprinela više nego bilo kom drugom, kroz malo više od 6 meseci pripreme cele konferencije. Još važnije, ovoj konferenciji je doprineo sjajan tim ljudi na koje sam i danas ponosna jer smo uradili jednu veoma lepu stvar za sve učesnike koji su bili deo konferencije.

Našim primerom smo želeli da pokažemo da proaktivnošću i povezivanjem sa sjajnim pojedincima možemo da kreiramo sjajne prilike za nas i za naše kolege.

Tada se na FON-u prvi put pričalo o “Živi lokalno, radi globalno” priči koju je preneo Ivan Ćosić, “Znam da možemo” priči koju je preneo Vukašin Stojkov, “Perpetuum mobile” priči koju je preneo Nikola Vučićević, “Najvažnije je da radiš ono što voliš” priči koju je preneo Nenad Paunović.

Prebacivanju 100 stolica iz dva amfiteatra do čitaonice su nam pomogli i učesnici i partneri! Ovo je bio najzanimljiviji trenutak 🙂

Priča sa ove konferencije je mnogo i ona definitivno ne bi bila moguća da nije bilo kompanija Devana (Go Daddy), Zuhlke, Dr. Oetker, Optimus Media, Esteh, Media House, Comtrade, SAGA, MSG Global Solutions, Telekom Srbija, Cosmic Development, CUBE, PSTech (Endava).

Vreme je da se vratim u publiku – 2016 & 2017. godina [Open IT 10 & 11]

Jedne godine na preduzetništvo a druge na marketing. Velika želja da nastavim da učim i da tražim gde želim da nastavim svoju karijeru nije izostala. OPEN IT je ostao moje bezbedno mesto gde ću sigurno nešto novo naučiti i nekog novog upoznati 🙂

I bilo je tako!

A sada iz drugog ugla – 2018. & 2019. godina [Open IT 12 & 13]

Dva izdanja OPEN IT-a sam posetila kao predstavnik partnera. Imam tu sreću da je deo mog opisa posla orijentisan na saradnju sa studentskim organizacijama i fakultetima, pa sam iskoristila priliku da budem i na ovim konferencijama 🙂

Sa kolegama iz Zuhlke-a sam obe godine predstavljala kako izgleda naš svet. Preneli smo neka konkretna iskustva, a nadam se, i inspiraciju.

Šta nas čeka u ovoj godini? – [Open IT 14]

Usled cele vanredne situacije, datum konferencije se pomerio za oktobar ove godine. Ja ću sigruno biti tamo, a ti?

Ukoliko si student, obavezno isprati program a ukoliko si predstavnik kompanije možda možeš nekako da se uključiš i podeliš svoje iskustvo.

Sa strane employer brandinga… (za trenutne poslodavce koji ovo čitaju)

Činjenica da sam prvi kontakt sa mojim trenutnim poslodavcem imala 2014. godine pokazuje da su employer branding aktivnosti dugoročne i da ne moramo baš posle svakog događaja da imamo određeni broj aplikacija. Bitno je da smo tu, u kontinuitetu, i da radimo nešto kvalitetno i u skladu sa našim vrednostima. Talenti kojima je to važno, koji dele naše vrednosti, će nas sigurno prepoznati kao dobrog poslodavca.

Blog preuzet sa: https://katoncoffee.com/moja-open-it-prica/