U skladu sa pojačanim aktivnostima u digitalnom marketingu u ovom periodu, kolega Miloš Vujić se osvrnuo na jedno od najzanimljivijih ostvarenja industrije šoubiznisa 2019. godine. A kakve to veze ima sa digitalnim marketingom, pročitajte u njegovom blogu:

Svedoci smo jedne do dosada najvećih svetskih pandemija i svih promena koje je ona izazvala u društvu. Sa svih strana dolaze apeli da ostanemo u svojim kućama i izbegavamo okupljanja. Ljudi višak slobodnog vremena često provode gledajući televiziju. Pa je tako jedna od čestih opcija i Netflix, jedna od najvećih svetskih streaming platformi.

Kao jedan od pokazatelja popularnosti ove platforme predstavlja i podatak da je za vreme ove krize zabeležen porast broja pretplatnika od 15.8 miliona. Takođe, uspeh kompanije nije samo zasnovan na kvalitetu sadržaja već i na sitnicama koje ih izdvajaju od konkurenata. Jedan od svakako najinteresantnijih poduhvata ove kompanije jeste serija Black Mirror i njena čuvena specijalna epizoda Bandersnatch.

Interaktivni format epizode vam omogućava da utičete na ishod situacije koje će se dogoditi: od toga šta ćete doručkovati, koju ćete muziku slušati, da li ćete prihvatiti posao, pa sve do ozbiljnijih odluka koje sa sobom nose određene posledice. Koncept epizode je takav da ima 5 glavnih završetaka i da traje između 40 i 150 minuta u zavisnosti od vaših odluka. Doslovno kraj sebe morate imati miš ili daljinski, i svakih nekoliko minuta se od vas očekuje da donesete važne odluke.

Osim zanimljivog i neuobičajnog načina emitovanja ove epizode, postoje i drugi benefiti koje ona nosi po kompaniju. Pored nemogućnosti da gledate epizodu ilegalno (van Netflix platforme), jedan od glavnih benefita je količina podataka koja se skuplja o svakom korisniku. Odluke koje ćete donositi, vreme koje vam je trebalo da donesete odluku, vaše osobine ličnosti koje se ispoljavaju u međuljudskim odnosima, samo su neke od informacija koje se skupljaju o vama..

Pravo pitanje je čemu ti podaci zapravo služe? Jedan od primera korišćenja ličnih podataka je promocija sadržaja, prilikom koje se korisnicima prikazuju oni sadržaji koji imaju veću verovatnoću da ih zainteresuju. Primer toga jesu promotivni video snimci namenjeni afroamerikancima u kojima se češće pojavljuju glumci tamne boje kože u odnosu na snimke namenjene drugim gledaocima.

Pored mogućnosti da zainteresuje gledaoce Netflix takođe vrlo uspešno analizira želje i potrebe gledalaca. Predviđajući sa velikom preciznošću rezultate uspevaju da izbegnu snimanje saržaja koji se ne bi dopao publici. Tako da, sledeći put kada uhvatite sebe da ste proveli čitav dan gledajući omiljenu seriju možda zapravo i nije potpuna krivica na vama, već je serija previše „zarazna“. Minimizirajući rizik od neuspeha kompanije stiče veliku konkurentsku prednost, često i nedostižnu, ali kakva je situacija kad je reč o režiserima i glumicma koji sarađuju sa ovom kompanijom?

Shvatajući u potpunosti izreku: „Znanje je moć“, kompanija sebično čuva podatke o gledanosti čak i od režisera i glumaca sa kojima sarađuje. Na ovaj način ne samo što je konkurencija savladana već su izbegnuti i dugotrajni često mukotrpni pregovori oko visine honorara. Druga strana u pregovorima je stavljena u nezavidan položaj, bez prave informacije koliko ljudi je zapravo pogledalo njihovo delo.

Kompaniji Netflix se svakako mora odati priznanje za snimanje izuzetno kvalitetnog sadržaja koji uspeva da zabavi višemilionsku publiku, ali kada je reč o načinima postizanja ovih rezultata tada je na svakome od nas da proceni jesu li oni opravdani ili ne.

Više ovakvih tekstova na našoj Open IT stranici.